Vidim ovdje niko nije pričao o ljudskim pravima, o pravima nas svih. Niko nije vodio politiku o onom narodu koji je izašao na ulice. Moram vam reći da je ovo kratak period do izbora, čestitam vam na hrabrosti da se izaberete sami. Čestitam vam na hrabrosti da promijenite dres, koji ste davno zajedno obukli. Obukli ste zajedno dres dok smo mi branili Bosnu. Vi ste poslije tog mirovnog sporazuma radili na tome da nas razjedinite, da naš povratnik bude gladan od ’96. do danas. Vi govorite da ste sve zakone (koje ste iznijeli) poštovali — moram vam reći da mi na ulici govorimo da ste vi kriminalci.
Volio bih da me neko demantuje, ako ste spremni da pustite antikorupcijski tim sastavljen od stanovnika (i vas i evropske komisije), da mi provjerimo kako vi trošite naše pare, kako obrazujete našu djecu. Moj legitimitet je dovoljan što sam došao ovdje. Ja sa ovim ljudima nikad ne bih sjedio. Ja u ovoj vlasti ne bih bio ništa nikad — ja to nikad nisam ni htio. Sramota me je da vi ovdje sjedite i gledate te ljude. Sramota me je njihove lijepe priče. Sad počinje priča naroda. Priča naroda koji (moram vam reći) će izaći na ulice. Svi ćemo na ulice, ali ne na ulice — mi ćemo ići na skupštine, u parlamente, opštine. Vi ćete na ulicu! Molio bih vas da prekinete agoniju, da ne lažete narod da ste vi ovdje došli zbog njih. Molio bih vas da jednom ekonomski počnemo pričati, pošto sam ja ekonomista. Ali ne ekonomista sa titulom doktora, nego ekonomista koji zna da kada se budžet rebalansira — da on ustvari i ne postoji više. Vlada koja radi rebalans je vlada koja je pala. To vi morate objasniti narodu. Dakle, rebalans budžeta nećemo dopustiti.
Prvi način demonstracija je bio izlazak na ulice. Počeli ste nas udarati. Mi smo vam pokazali koliko mi ne volimo udaranje. Naše udaranje je naša riječ. Mi tražimo pravdu. Davat ćemo dokaze, svaki dan, o svima vama koji ste potrošili novac od mog djeteta, da nema igralište više, da imamo toliko narkomana djece. Ulica je pametna. Ulica je ozdravila od vas.
Znači – očekujte da će vaša imovina biti provjerena. Očekujte pitanja gdje su pare za obnovu fabrika. Mislim da je štednja, koja je debela 9 milijardi (KM) u Bosni i Hercegovini — VAŠA! A koga god na ulici sam pitao ‘Imaš li štednju?’, kaže: ‘Imam dugove, bolestan sam, treba mi za lijekova.’ Čija je štednja u bankama BiH? 9 milijardi! O čemu vi ovdje pričate? O nekih 60 miliona? Ja još nisam čuo ekonomistu nijednog da je donio program kako ćemo sutra krenuti. Mi na ulice knismo izašli da bi vas zamijenili — mi nismo mijenjali jednog premijera. Mi vlast ne želimo više! To je jednostavno. Do izbora, možda ćete još šta uspjeti. Ali ja vam garantujem da narod čeka dan kada će vas uhvatiti za taj vaš kajš. Za kravatu. Za odijelo.
Drago mi je da postoji neko ko se pobrinuo da izaberemo nove ministre. Ovo nisu novi ljudi, ovo su stari ljudi (kriminalci). Ako novinari ne žele da provjere ko su oni, molim narod da ode na Google i ukuca njihova imena i prezimena: Hop krivična! Hop ovo! Hop ono! Ministar (smijeh)! Moram vam reći da narod Bosne i Hercegovine više nije budala da vam vjeruje. Ono što smo pokušali da uradimo sa vama u ovom periodu je bio razgovor — i uspjeli smo: bijeli hljeb, vaše plate, sve ćemo mi vama ukidati.
Narod zna da dres – crveni ili zeleni – uopšte nije bitan. Narod zna da udruženja građana (nevladine organizacije) koje vi spominjete, rade za novac. Mi hoćemo da se vi malo preispitate, da pogledate naše zahtjeve (koji su ozbiljni). I da dobro razmislite da li ćete dignuti ruku za ove ministre. Nadam se da će mediji početi raditi svoj posao. Da će ići među narod – pitati radnike koji ne rade, pitati zaposlene, pitati doktore. U našim anketama, niko nije zadovoljan sa vama na vlasti. I hvala bogu što ima ljudi koji vas neće trpiti. I prošlo je vrijeme udobnosti. Vidjeli smo da ste rekli da niste stranački ljudi. Znači – lažete narod. Lažete, ali je laž kratka. Ima neko ko se ne boji govoriti istinu.
Mi ako budemo više izlaziti na ulice — ići ćemo napadati vas. Krivi ste. Nikog još niste zaposlili, osim što ste (u ovom cirkusu koji ste napravili) gurnuli nekog svog. I u demonstracije ste ubacili svoje ljude – i udruženja i sve. SIPA radi, Tužilaštvo radi, OSE rade. Što mene nema tamo? Što vi mene ismijavate – hvala vam! Hvala vam puno. Evo me! Stojim slobodan. I biću slobodan dok ne dokažem ono što sam počeo dokazivati. Moje dokazivanje, i dokazivanje mojih kolega, će vam presuditi (…) Vi se nemojte o nama brinuti. Mi ćemo se brinuti o vama. Ova borba neće stati. Ovdje vam neki vidim zahvaljuju. Dajte nam neku kremu za rane. Onu djecu krvavu sa ulice barem pozdravite. Mi nećemo biti ko oni u Mostaru – ko napadne narod, narod će da mu uzvrati. Narod je spreman.
Rat se davno završio. Više nije bitno ko je borac (Armije Republike), bitno je ko je ulični borac. Ko se ne boji. Ko je pošten.
Nijedna nauka ne može napredovati uz kriminal i korupciju. Stoga pozivam te vaše eksperte sa lijeve strane za okrugli stol. Ja jedan protiv njih svih. I to nije šala. Ja njih pozivam već dugo vremena da stanu sa jednom budalom (sa mnom). Sada ćete vidjeti kako ulica to radi. Sada ćemo raditi protiv vas (za 0,00 KM) do kraja života (…)
Neće više nikad Meša Selimović otići (iz Tuzle), ja vam to garantujem. Meša Selimović se vratio da ispravi grešku, da brat brata ne ubije, da brat brata ne izda (…)
Mi smo vam rekli odmah prvog dana: “Vi ste zapalili kanton, vi ste zapalili opštinu, vi ste oni koji siluju moju majku (Bosnu i Hercegovinu) 24 godine.” Silovana žena treba pomoć. Hvala bogu što mi nećemo od vas tražiti pomoć.
